Садржај
Прехрана богата мастима и мало поврћа, дувана, генетике и физичке неактивности су ситуације које могу погодовати смањењу пластичности судова и накупљању масних наслага у артеријама, што резултира атеросклерозом.
Атеросклероза се дешава јер како старете, артерије природно почињу да постају све тврђе и уже, а крв све теже пролази. Поред тога, накупљање масти додатно сужава канал, смањујући проток крви и повећавајући крвни притисак, што може имати озбиљне последице попут срчаног или можданог удара.
Главни узроци атеросклерозе су:
1. Храна богата мастима и холестеролом
На пример, једење хране са високим садржајем масти, попут колача, колачића, прерађене или прерађене хране, повећава ниво лошег холестерола у крви, који се може акумулирати на зидовима артерија, што узрокује атеросклерозу. Депозит масти унутар артерија, временом, може смањити или потпуно блокирати пролаз крви, што може проузроковати мождани удар или инфаркт.
Недостатак редовног физичког вежбања, гојазност и прекомерни унос алкохола такође могу повећати ниво лошег холестерола у телу и тако фаворизовати развој болести.
2. Цигарета и алкохол
Пушење може оштетити зидове артерија, чинећи их ужим и мање еластичним. Поред тога, пушење такође смањује способност крви да преноси кисеоник у тело, што повећава шансе за стварање угрушка.
Прекомерни унос алкохола може изазвати хипертензију и повећати ниво холестерола у крви, повећавајући ризик од развоја атеросклерозе.
3. Висок крвни притисак и дијабетес
Висок крвни притисак је такође један од узрока атеросклерозе, јер када је притисак висок, артерије морају уложити већи напор да пумпају крв, што доводи до тога да зидови артерија почну да се оштећују.
Дијабетес такође може фаворизовати атеросклерозу због вишка шећера у крви, који може оштетити артерије.
4. Гојазност и неактивност
Прекомерна тежина или гојазност значи да појединац има већи ризик од развоја атеросклерозе, јер је ризик од високог крвног притиска, дијабетеса или високог холестерола већи. Поред тога, седећи начин живота такође доприноси појави атеросклерозе јер се масноће лакше таложе унутар артерија.
5. Наследност
Ако постоји породична историја атеросклерозе, постоји повећани ризик од развоја атеросклерозе. Атеросклероза је чешћа код старијих особа, посебно мушкараца, и може доћи до било којег крвног суда, а највише су погођене коронарне артерије, аорта, церебралне артерије и артерије руку и ногу.
Симптоми атеросклерозе
Атеросклероза је болест која се временом развија и сматра се тихом, тако да се појава знакова и симптома дешава само када постоји значајно оштећење протока крви у телу и нелагодност у грудима, недостатак ваздух, промена откуцаја срца и јак бол у рукама и ногама.
Дијагноза атеросклерозе може се поставити путем тестова као што су катетеризација срца и срчана ангиотомографија, на захтев васкуларног хирурга, неуролога или кардиолога, како би се обавио правилан третман. Важно је спровести третман за спречавање компликација попут анеуризме аорте.
Лечење атеросклерозе
Лечење атеросклерозе зависи од тежине болести и може се обавити променом начина живота, укључујући вежбање, контролу у исхрани и употребу лекова како би се спречило сужавање судова. У најтежим случајевима лекар може препоручити операцију за деблокаду крвних судова.
Избегавање употребе цигарета и стицање здравих навика као што су вежбање, уравнотежена исхрана, контрола крвног притиска добри су савети за спречавање и контролу атеросклерозе.
Сазнајте више о лечењу атеросклерозе.