Садржај
Кардиогени шок настаје када срце изгуби способност да пумпа крв у органима у одговарајућој количини, узрокујући изразито смањење крвног притиска, недостатак кисеоника у ткивима и акумулацију течности у плућима.
Ова врста шока једна је од највећих компликација акутног инфаркта миокарда и, ако се хитно не лечи, у скоро 50% случајева може довести до смрти. Дакле, ако се сумња на кардиогени шок, веома је важно одмах отићи у болницу да бисте потврдили дијагнозу и започели одговарајући третман.
Главни знаци и симптоми
Симптоми који могу указивати на могући кардиогени шок су:
- Убрзано дисање;
- Претјерано повећање срчане фреквенције;
- Изненадна несвестица;
- Слаб пулс;
- Зној без очигледног разлога;
- Бледа кожа и хладни удови;
- Смањена количина урина.
У случајевима када се акумулира течност у плућима или плућни едем, могу се појавити отежано дисање и абнормални звукови приликом дисања, као што је на пример пискање.
С обзиром да је кардиогени шок чешћи након срчаног удара, ове симптоме прате и симптоми срчаног удара, као што су осећај притиска у грудима, трнци у руци, осећај лопте у грлу или мучнина. Погледајте комплетнију листу знакова који могу указивати на срчани удар.
Како потврдити дијагнозу
Дијагнозу кардиогеног шока треба што је могуће пре поставити у болници, па је због тога врло важно брзо отићи на хитну помоћ ако постоји сумња. Лекар може да користи неке тестове, као што су мерење крвног притиска, електрокардиограм или рендген грудног коша, да потврди кардиогени шок и започне најприкладнији третман.
Могући узроци кардиогеног шока
Иако је инфаркт најчешћи узрок кардиогеног шока, и други проблеми могу изазвати ову компликацију. Други могући узроци укључују:
- Болести срчаних залистака;
- Отказ десне коморе;
- Акутни миокардитис;
- Коронарна артеријска болест;
- Срчане аритмије;
- Директна траума на срце;
- Тровање срца лековима и токсинима;
Поред тога, у најнапреднијој фази сепсе, која је генерализована инфекција организма, може се јавити и кардиогени шок, који скоро увек резултира смрћу. Проверите како препознати случај сепсе, како започети лечење и избећи кардиогени шок.
Како се врши лечење
Лечење кардиогеног шока обично започиње одмах у болничкој хитној служби, али тада је неопходно боравити у јединици интензивне неге, где се могу обављати различите врсте лечења како би се покушало ублажити симптоме, побољшати рад срца и олакшати циркулација крв:
1. Употреба лекова
Поред серума који се примењује директно на вену ради одржавања хидратације и исхране, лекар може да користи и:
- Лекови за повећање снаге срца, као што су Норадреналин или Допамин;
- Аспирин, да смањи ризик од стварања угрушака и олакша циркулацију крви;
- Диуретици, попут Фуросемида или Спиронолактона, за смањење количине течности у плућима.
Ови лекови се такође дају директно у вену, бар током прве недеље лечења, а затим се могу узимати орално, када се стање поправи.
2. Катетеризација
Ова врста третмана се ради ради враћања циркулације у срце, на пример у случају срчаног удара. Да би то урадио, лекар обично убаци катетер, који је дугачак, танак, кроз артерију, обично у пределу врата или препона, у срце како би уклонио могући угрушак и омогућио да крв поново правилно пролази.
Разумети више о томе како се врши катетеризација и чему служи.
3. Хирургија
Операција се обично користи само у најтежим случајевима или када се симптоми не побољшавају уз употребу лекова или катетеризације. У овим случајевима хируршка интервенција може да послужи за исправљање срчане повреде или за заобилажење срца, при чему лекар поставља другу артерију у срце тако да крв пролази у регион који нема кисеоник због присуства угрушка.
Када је функционисање срца веома погођено и ниједна техника не делује, последња фаза лечења је трансплантација срца, међутим, неопходно је пронаћи компатибилног даваоца, што може бити прилично компликовано. Сазнајте више о трансплантацији срца.
Главне компликације
Компликације кардиогеног шока су отказивање вишеструких племенитих органа као што су бубрези, мозак и јетра, одговорни за већину смртних случајева пацијената примљених на интензивну негу. Ове компликације се могу избећи кад год се дијагноза и лечење поставе рано.